You are here
ISPOVEST LJILJANE JAKŠIĆ: ”Postala sam majka sa 52 godine, ali najteže u životu mi je bilo kad sam morala da…” Estrada 

ISPOVEST LJILJANE JAKŠIĆ: ”Postala sam majka sa 52 godine, ali najteže u životu mi je bilo kad sam morala da…”

Ljilja izgleda odlično, iako je izgurala onu prvu, nekima najnaporniju godinu s djetetom koje se budi noću, a preko dana ne prekida “aktivnosti”, od kojih je jedna od najomiljenijih jurišanje na šoljice s vrelom kafom na stolu.

– Pravo da vam kažem, bila sam, naravno, u početku malo uplašena, kako ću, šta ću, ali brzo sam se opustila, jer bila mi je takva radost da budem s njom, pa nisam htjela samo da brinem. A i sve ide tako brzo, stalno se nešto mijenja. Taman se navikneš na jednu njenu promjenu, kad eto ti nešto novo nauči. I tako stalno. Evo, juče je napravila prva dva koraka samostalno, i vjerujem da će brzo prohodati. Ma, znam da se sve majke tako osjećaju, ali ta radost kada sam s njom, to se stvarno ne može opisati. I svi problemi oko mene su mnogo manji, nisam ih ni primjećivala dok sam bila samo s njom. E, kad sam izašla u stvarnost, pa kada su me sačekale neke odluke, knedla mi se vratila u grlo – ispričala je Ljilja Jakšić.

Muškarac sa kojim je ostala u drugom stanju je odavno okrenuo leđa od njih dvije, a Ljilja se sada sama bori…

– Kada kažu da je dijete radost i sreća, pa sto puta toliko je! Dovoljno je samo da je gledam. A moram da počnem da radim više, i od septembra krećemo u jaslice. Uh, kad pomislim na razdvajanje, sad mi je već teško. Ali, moram. Posla je sve manje, a ja sam sama. Skromno živim, uopšte mi nije zadovoljstvo da trošim, ali i tako je teško, sve je teže zaraditi i preživjeti. Sve je manje posla i u Skadarliji. Mislim da ću uskoro početi da radim predstavu. Moram, sve što može da se radi, radiću. Za Dariju, za sebe, pa dokle izdržim. Moram – sada je malo sjetnija Ljilja, koju kao da je Darijino odsustvo vratilo direktno u realnost, koja nije nimalo sjajna. Govori s knedlom u grlu.

– Idem, tražim posao, ali ljudi se svuda povlače, ne javljaju mi se, a ja nisam naučila da se laktam, da se namećem. Lijepo pitam, predložim, pa ako prihvate… Drugačije ne umijem. O, da sam znala koliko je težak život slobodnog umjetnika, naročito u Beogradu. Nisam znala, nisam ni pretpostavljala – rekla je Ljilja.

– Borba, ništa mi drugo ne preostaje, ali borba sa osmijehom na usnama. Osmijeh je najbolji pomoćnik svemu, te ga od srca svima preporučujem – kaže Ljilja na kraju.

(Doznajemo.com/Pulsonline.rs)

loading...

Related posts

Leave a Comment